Pismo Umberta Eka unuku

Drago moje unuče,

Ne bih želeo da ovo pismo zvuči previše poučno, da ti pričam o ljubavi prema komšijama, domovini, čovečanstvu i slično. Ne bi ti ovo ni slušao (već si punoletan, a ja sam prestar), jer se sistem vrednosti toliko promenio da moje preporuke možda nisu ni odgovarajuće. Dakle, želim da ti dam samo jedan savet koji ti može biti od koristi sada kada koristiš pametne telefone. Neću ti reći da ne koristiš telefon iz straha da ne zazvučim kao glupi starac. I sam koristim mobilni. Želeo bih da razgovaram o bolesti koja je pogodila tvoju generaciju i onu pre tebe, koja već studira na univerzitetima. Govorim o gubitku pamćenja.

ЦРЊАНСКИ – Лабуд међу циганским кокошкама

Пише: Драгош Калајић | Ако је време праволинијска путања, поплочана неповратним појавама и догађајима, зашто нас, онда, доводи пред места где је давно боравио наш живот?

Какав је смисао тих кружења испод звезда које такође – према опажању Милоша Црњанског – почивају у „бескрајном, плавом кругу“? Реч је о питању које можда не тражи одговор, већ уозбиљење човека пред тајном живота. Како сведочи књига Итака и коментари, Милош Црњански се с тим питањем први пут суочио у париској улици Расин:

Данило Киш: ЂУБРИШТЕ

За Леонида Шејку

КОНЗЕРВЕ

Чауре испаљене у сунце
у суноврате

Бачене шкољке
које киша глође

смрдљиве рибе
са срцем од лимуна

Све ће то полако
да поједу траве
и кост и кожу

траве су најпрождрљивије
на гробљу и на
буњишту

Филм „Иродови синови“

Филм „Иродови синови“ је документарно-аналитичка прича о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској, који је кроз минуле деценије прикриван, излаган политичком ембаргу, забранама и цензури.

Габријел Гарсија Маркес: МОНОЛОГ ИСАБЕЛЕ ДОК ПОСМАТРА КИШУ У МАКОНДУ

Зима се изненада сручила на нас у недељу, када смо излазили с мисе. Нико није очекивао пљусак у недељу ујутру. Миса се завршила и, пре него што су жене могле да дохвате своје сунцобране, дунуо је густ и мрачан ветар који је ковитлао укруг прашину и суви мајски шљунак. Неко поред мене рече: „Овај ветар мирише на кишу.”

Dilan ima najbolje pesme

Ako je verovati sudu uglednog američkog magazina „Rolingstoun”, najbolju muziku u poslednjih stotinak godina napravio je Bob Dilan. Američki kantautor, čije je pravo ime Robert Alen Cimerman, neprikosnoven je na još jednoj u nizu lista najboljih svih vremena, jer ovoga puta našao se na čelu liste 100 najvećih kantautora ikad.

„Rolingstounov” izbor obuhvata gotovo jedan vek popularne muzike: tu su pioniri, poput bluzera Roberta Džonsona iz tridesetih ili Badija Holija iz pedesetih, ali ima i aktuelnih zvezda, kao što su Tejlor Svift, Džej Zi, Eminem, Kanije Vest, „Rejdiohed”, „Grin dej” i tandem iz benda „Ju-tu” – Bono Voks i Edž. Svoja mesta zavredela su i neka od najvećih imena pop muzike, poput Majkla Džeksona i Prinsa.

Владета Јеротић: Особине зреле личности

Aкадемик Владета Јеротић, у својој књизи „Човек и његов идентитет“, објаснио је које су то способности које би индивидуа требало да развије да би се сматрала зрелом личношћу.

Што је више незрелих личности у једном друштву, свакако су и мање шансе да то друштво оствари своје циљеве и омогући природан развој многих потенцијалних могућности, односно способности које се несумњиво налазе у сваком човеку.

Данашњи психолози и психијатри, и када заступају различите ставове, сложили су се око неких значајних и за све људе типичних критеријума који могу приближно тачно да одговоре на тешко питање: шта заправо човека чини зрелом и целовитом личношћу?

Konoba je filozofija

Među važnim toposima mediteranskog svijeta, uz rive, pjace, kampanele, masline, brodove, rublje slikovito prostrto preko kaleta na tiramolama, bljesak zalazećeg sunca u oknima i još mnogo toga u slanoj galaksiji najplavijeg i najmudrijeg mora na svijetu, jedno od glavnih mjesta, po kojem je cijelo naše primorje s otocima prepoznatljivo, jesu konobe, središta cijelog jednog mikrokozmosa. Takvih prostora ima posvud, ali u našim uzmorskim krajevima imaju poseban značaj.

Vladan Desnica: O ljepoti

Gledam je. Zbilja je lijepa, izuzetno lijepa. A izuzetne fizičke ljepote, jednako kao i izuzetna umjetnička djela, pobuđuju u nama poštovanje. Neko poštovanje koje je svo šutnja i kontemplacija. Jer fizička ljepota nije puki fizički fakat: kad je to doista ljepota višeg reda, ona je jedan talenat. Talenat kao i svaki drugi. I, zato, kao i svaki nesvjesni nosilac jednog talenta, jedne vrednote, i nosilac takve izuzetne fizičke nadarenosti zrači ljepotom neke instinktivne samosvjesti. Stoga stvor obdaren neobičnom fizičkom lјepotom redovno ima i to svojstvo da umije nositi svoju ljepotu.

Najlepša grčka pesma: „Mi mou thimonis matia mou“

Stavros Kougioumtzis i Giorgos Dalaras

Postoji jedna legenda koja na najlepši mogući način povezuje Srbe i Grke. Legenda o ljubavi, istini, prkosu, naposletku i o rastanku, daljini i bolu dvoje zaljubljenih. Naime, ova legenda seže sve do Prvog svetskog rata i strašne sudbine koja je zadesila srpski narod. Srpska vojska, suočena sa napadom Bugarske i Nemačke, beše primorana da se povuče iz Srbije preko nepreglednih planina Crne Gore i Albanije. Gladni, promrzli, bolesni, prevališe stotine kilometara sve do grčkog ostrva Krf.

Horhe Luis Borhes – Pravednici

PRAVEDNICI

Čovek koji obrađuje svoj vrt, kako je želeo Volter.
Onaj koji je zahvalan što na zemlji ima muzike.
Onaj što sa zadovoljstvom otkriva neku etimologiju.
Dva službenika koja u nekoj kafani južnog predgrađa igraju ćutljivi šah.
Keramičar, koji smišlja boju i oblik.
Štampar, koji lepo komponuje ovu stranu koja mu se možda i ne sviđa.
Žena i čovek, koji čitaju poslednje tercine izvrsnog speva.
Onaj što miluje zaspalu životinju.
Onaj što opravdava ili želi opravdati zlo koje su mu učinili.
Onaj koji je zahvalan što na zemlji postoji Stivenson.
Onaj što više voli da su drugi u pravu.
Te osobe, koje ne znaju jedna za drugu,
spašavaju svet.

Čarls Simić: Portabl pakao

Čarls Simić

Svet brzim korakom odlazi dođavola. U mojim godinama trebalo bi da sam već navikao, ali nisam.

Možda neznanje jeste blagoslov, kažem ja sebi, i mislim na ljude koji ne mare previše šta se dešava u svetu. Razumem ih. Nije zabavno otpočeti dan ili otići na spavanje sa prizorima mrtve dece.

Frida Kalo

Frida Kalo je bila meksička slikarka. Rođena kao Magdalena Karmen Frida Kalo i Kalderon u roditeljskoj kući u Kokoakanu. Otac joj je bio nemački slikar i fotograf jevrejskog porekla, Viljem Kalo, a majka katolkinja Ma­tilda. Otac je bio miran, tih, povučen čovek, a majka preka i tvrdoglava žena. Sa 6 godina razbolela se od dečje paral­ize i kao posledica toga jedna noga joj je ostala tanja i kraća od druge, zbog čega je bila predmet podsmeha svojih vršnjaka. Međutim, to je nije obeshra­brilo. Jednostavno, bila je ponosna, prkosna, prezirala je pokazivanje bilo kakve slabosti i nikad nije plakala. Ma­jka ju je potajno sažaljevala, a od oca je dobijala podršku i divljenje. Izrasla je u energičnu i nemirnu devojku, koja se šišala na kratko, nosila pantalone i družila se samo sa muškarcima. Sred­nju školu upisala je tako što je falcifiko­vala godine svog rođenja, ali je ostala zapamćena kao devojka koja je puno čitala i bila jako rečita.

Mala antologija kubanske poezije

Mala antologija kubanske poezije

Milivoj Solar: Književnost je danas pod terorom tržišta

Milivoj Solar

Akademik i profesor, doktor znanosti Milivoj Solar jedan je od rijetkih, stvarnih duhovnih autoriteta našega prostora, koji je svoj ugled i poštovanje stekao dugogodišnjim, ustrajnim radom, i po svemu izvrsnim rezultatima koje je taj rad donio. Od svog predavačkog rada, s kojim je pola stoljeća aktivan kao redovni profesor Odsjeka za komparativnu književnost Filozofskog fakulteta u Zagrebu, predajući kolegije iz teorije književnosti, metodologije znanosti o književnosti i suvremene svjetske književnosti, do znanstvenog, književno-teorijsko esejističkog rada, koji je donio mnoge nezaobilazne, antologijske naslove.

Tolstoj: Vjerujem u Boga, koga shvatam kao duh, kao ljubav, kao početak svega

Odgovor Lava Tolstoja na odluku Sinoda Ruske pravoslavne crkve o njegovoj ekskomunikaciji

U početku nisam htio da odgovaram na odluku Sinoda o meni, ali je ova odluka izazvala vrlo mnogo pisama u kojima me meni nepoznati korespodenti – jedni psuju zbog onoga što odbacujem ono što ja i ne odbacujem, drugi me savjetuju da povjerujem u ono u šta ja nisam prestao vjerovati, treći izjavljuju da imaju isto mišljenje, u šta sumnjam da u stvarnosti postoji, i izražavaju saosjećanje, na koje sumnjam da imam pravo; i odlučio sam da odgovorim i na samu odluku i da ukažem na ono što je u njoj nepravedeno, i na pisma koja mi šalju nepoznati korespondenti.

Blog posvećen ruskoj kinematografiji

Danilo Kiš: Pesme

RAŠTIMOVANI KLAVIR

avenijom crnih šuma prođe
jedna opatica
na biciklu

jedan se policajac krsti
pred katedralom

Čarls Simić: Genije iz četiri zemlje

Birth Certificate (Izvod iz knjige rođenih) je prva biografija i obimna kritička studija Danila Kiša na engleskom jeziku. Ovaj izuzetno cenjeni srpski pisac umro je od raka u Parizu 1989. u pedeset četvrtoj godini, upravo u vreme kada su njegove knjige počele da se prevode na velike svetske jezike i stiču poštovaoce. U naše vreme, kada se strana književnost predaje sve manje i manje na koledžima i univerzitetima i kad studenti pa čak i neki njihovi profesori više ne prepoznaju nekada poznata imena, odlučnosti izdavača poput Dalkey Archive, Northwestern University Press, i još nekoliko njih u SAD da nastave sa objavljivanjem pisaca iz zemalja koje mnogi smatraju kulturnim zabitima junački je poduhvat. Zahvaljujući njima, sve što je Kiš napisao prevedeno je i sada se može naći u knjižarama, a njegove knjige i dalje bude interesovanje ozbiljnih čitalaca savremene književnosti, kao što objavljivanje knjige Marka Tompsona pokazuje.

Miroslav Krleža – O ljudskoj gluposti

Noću, u intimnom, poluglasnom razgovoru sa samim sobom, nikako ne mogu zapravo logički opravdati zašto se u posljednje vrijeme toliko uzrujavam zbog ljudske gluposti. Kad bi tuđa glupost bila neugodna kao naša vlastita zubobolja, to bi se još moglo objasniti: gnjili zubi truju raspoloženje, od zubobolje ne može se spavati. Ali ovako? – Kako ‘ovako’? – Pa ovako: sve je u životu podređeno dubljim zakonima prirode što ih nauka u posljednje vrijeme zove ‘prirodnim zakonima’: zašto, na primjer, buterbrot pada uvijek na onu stranu koja je namazana maslacem a nikada obratno? Slučaj? Ne! Zakon.