Frida Kalo

frida2Frida Kalo je bila meksička slikarka. Rođena kao Magdalena Karmen Frida Kalo i Kalderon u roditeljskoj kući u Kokoakanu. Otac joj je bio nemački slikar i fotograf jevrejskog porekla, Viljem Kalo, a majka katolkinja Ma­tilda. Otac je bio miran, tih, povučen čovek, a majka preka i tvrdoglava žena. Sa 6 godina razbolela se od dečje paral­ize i kao posledica toga jedna noga joj je ostala tanja i kraća od druge, zbog čega je bila predmet podsmeha svojih vršnjaka. Međutim, to je nije obeshra­brilo. Jednostavno, bila je ponosna, prkosna, prezirala je pokazivanje bilo kakve slabosti i nikad nije plakala. Ma­jka ju je potajno sažaljevala, a od oca je dobijala podršku i divljenje. Izrasla je u energičnu i nemirnu devojku, koja se šišala na kratko, nosila pantalone i družila se samo sa muškarcima. Sred­nju školu upisala je tako što je falcifiko­vala godine svog rođenja, ali je ostala zapamćena kao devojka koja je puno čitala i bila jako rečita.

Osim političkih, razvijala je i druge oblasti svog interesovanja, želela je da završi studije i postane lekarka, pre sve­ga zbog svog lošeg zdravlja.

Godine 1925., u sudaru između autobu­sa u kojem se vozila sa svojim dečkom Alehandrom i tramvaja, zadobila je teške povrede. Dugačka metalna šipka iz autobusa probušila joj je stomak, desna, kraća noga bila je prelomljena na jedanaest mesta, a stopalo potpu­no smrskano. Kičma joj je takođe bila presečena na tri dela. Karlica, rebra i ključna kost su bili zdrobljeni. Lekari su sumnjali da će preživeti i tvrdili da više neće prohodati. Nakon mesec dana pro­vedenih u bolnici, puštena je na kućno lečenje.

frida1Kad bi je bolovi koliko-toliko uminuli, majka joj je davala boje i platna da slika, a otac joj namestio ogledalo na plafonu, kako bi mogla da vidi svoje lice. Četkice su je opuštale, a inspiraciju je pronala­zila u jedinoj stvari koju vidi, sopstven­om liku. Prenosila je svoje emocije na platno.

Slikala je svoju ljutnju i bol. Tokom svog života stvorila je oko 200 slika, crteža i skica u vezi sa svojim iskustvima u životu, fizičkom i emocionalnom bolu i njenom burnom odnosu sa Dijegom. Od 200 slika, 55 su autoportreti.

Zahvaljujući nadljudskoj snazi, prkosu i inatu ponovo je prohodala sa 19 go­dina. Operisana je više od 30 puta, a da bi olakšala patnju, odavala se alkoholu i drogama. Nakon oporavka, kućne finan­sije su presušile i morala je da napusti školu. Iako samouka, od svih poslova znala je samo da slika. Na jednoj zaba­vi upoznala je Dijega Riveru, najvećeg meksičkog slikara murala i pokazala mu svoje slike.

“Tvoje slike su posebne, tako meksičke. Darovita si i imaš stila. Moraš da nastaviš sa radom, ali nemoj nikoga da oponašaš, budi svoja, dovoljno si dobra i drugačija“ – rekao joj je Dijego i njoj je to bio dovoljno veliki motiv za rad. Ubrzo su počeli burnu ljubavnu vezu koja je tra­jala do kraja njenog života.

Frida i Dijego
Frida i Dijego

U tom periodu, Dijegu je prioritet bilo slikarstvo i politika, a Fridi samo on. Ubrzo posle venčanja, Frida je shva­tila da Riverina ljubav prema njoj ne isključuje i njegove ljubavne veze prema drugim ženama, među kojima je bila i njena sestra. Čeznuo je za slobodom, želeo je da poseduje svaku ženu, a to mu je obezbeđivalo neprikosnoveni ugled. Fridu su bolele njegove prevare. Pravda­la ga je da je posedovanje žene plod nje­gove umetničke prirode, jer na taj način pronalazi inspiraciju za svoju umetnost. Uz sve nevolje kući i probleme sa nev­ernim suprugom, zdravlje joj je bivalo sve lošije. Za njihov brak se sve može reći, osim da je bio skladan, iako se sastojao od ljubavi, ali i veza sa drugim ljudima, kreativnosti koja ih je spajala i mržnje koja je kulminirala razvodom 1940-te godine i koji je trajao samo godinu dana.

Frida je odlučila da bude drugačija, nemi­losrdno iskrena i ogoljena. Nije mogla da se ostvari kao majka, što je silno želela.

Njene slike sadržale su motive jakih boja, spoj starog i novog, a sve prateći detalji­ma iz njenog teškog i napaćenog života. U tom periodu počela je da se oblači kao seljanka iz Fehuana. Bila je društvena i često je priređivala lude žurke. Imala je mnogo obožavalaca, među njima je bio i Pikaso. Posedovala je smisao za humor i svi su je obožavali. Na otvaranju svoje jedine izložbe naredila je da se na sredinu sale postavi krevet na kome je poželela dobrodošlicu svojim gostima.Umrla je 1954. godine. Neki misle da jednostavno više nije želela da živi. Sahranjena je u svo­joj rođenoj kući. Kuća je kasnije pretvore­na u muzej. Njene slike odražavale su sve ono što se događalo u njenom kratkom, teškom i tragičnom životu, ali to je ono što njenim slikama daje još veću vrednost. Njen realizam u slici pun je alegorijskih elemenata, emocija koje je proživljavala, kulturnog nasleđa iz kojeg je proizašla, a to je hrišćansko i jevrejsko nasleđe, te meksičko, indijsko i nemačko. Radovi Fride Kalo tek su 80-ih godina prošlog veka doživeli punu afirmaciju, jer za života bila je manje poznata kao umetnica, a više po svom burnom braku sa jednim od najvećih meksičkih umetnika Dijegom Riverom. Njene slike su odraz njenog života koji je nikad nije mazio.

Podnoseći stoički svoju tešku sud­binu, Frida Kalo je postala simbol za borbu,hrabrost, strast i ljubav.

Uspela je kroz svoja dela da iskaže sve svo­je želje, snove, nadanja, sav svoj bol.

Danas, njeni radovi su deo kolekcija mnogih nacionalnih muzeja.

frida3