Horhe Luis Borhes – Trenuci

.
Kada bih svoj život mogao ponovo proživeti,
Pokušao bih da u sledećem napravim više grešaka,
Ne bih se trudio da budem tako savršen,
Više bih se opustio,
Bio bih gluplji nego što jesam,
Veoma malo stvari bih ozbiljno shvatao.
Bio bih manji čistunac.
Više bih se izlagao opasnostima, više putovao,
Više sutona posmatrao, na više planina se popeo
Više reka preplivao, na još više mesta išao,
Na koja nikada nisam otišao,
Manje boba jeo a više sladoleda,

Imao više stvarnih a manje umišljenih problema.

Bio sam od onih koji

Razumno i plodno prožive,

Svaki minut svog života imao jasan uz trenutke radosti,

Ali kada bih mogao nazad da se vratim,

Težio bih samo dobrim trenucima.

Jer, znajte, život je od toga sačinjen,

Od trenutaka samo, koje ne propuštajte sada.

Ja sam bio od onih što nikad nigde

Išli nisu bez toplomera,

Termofora, kišobrana, padobrana.

Kada bih opet mogao živeti lakše bih putovao.

Kada bih ponovo mogao živeti

S proleća bih počeo bosonog hodati

I tako išao do kraja jeseni.

Više bih se na vrtešci okretao,

Više sutona posmatrao i sa više dece se igrao,

Kada bih život ponovo pred sobom imao.

Ali, vidite, imam 85 godina i znam da umirem!

.