Џејмс Л. Харт – Сократ среће Исуса

(Џону Милтону и Дантеу; Да оправдају путеве човека ка Богу)

Сократ: Добро јутро, Исусе! Чуо сам много о твојим великим делима. На свој скроман начин и ја сам филозоф овде у Атини. Речено ми је да поседујеш велику мудрост и то несумњиво наводи скупљање људи да те следе на улицама. И ја ћу то признати ако ме просветиш одговорима на загонетне проблеме, са којима сам се снажно борио целог свог живота.

Исус: Ја сам као рибар за људе у свом тражењу следбеника. Ја носим истину о Богу свим људима. Тражи и наћи ћеш, питај и биће ти одговорено, куцај и биће ти отворено.

Сократ: Има једно основно питање које ми је увек највише било на уму. Мада ми је увек било као непремостива препрека за мене у мом тражењу за истином и смислом, сигуран сам да ће твоје учење наћи да је то исувише лако и мислити о мени као о луцкастом старцу. Увек сам жудео да живим часно и великодушно, али чини ми се да сам просто прошао кроз живот чак без знања шта је то част и велокодушност. Са својим ограниченим схватањем, чини ми се често да живот, чак са свом својом чрстином и жестином, стварно није ништа значајно. Молим те, реци ми како човек треба да живи и шта је сврха живота?

Исус: Да служи и моли се Богу.

Сократ: Коме Богу?

Исус: Само је један Бог.

Сократ: О, треба да живиш овде у Атини. Имамо њих неколико да изаберемо.

Исус: Само је један прави Бог.

Сократ: Наравно. И који је једини прави Бог?

Исус: Прави бог је Господ Бог.

Сократ: Да, али ко је Господ Бог? Или шта је он?

Исус: Он је бескрајност проткана мудрошћу, љубављу, сажаљењем, миром, и милосрђем. Он је творац раја и земље и свих ствари у универзуму.

Сократ: Свих ствари?

Исус: Да, свих ствари. Он је свемогућ. Он је господар и творац свих ствари. Он је свуда присутан – ништа се не може догодити, а да он за то не сазна унапред.

Сократ: Да ли је створио беду, ратове, смрт, бол и несрећу?

Исус: Не.Те ствари и сва остала зла и трагедије долазе од ђавола, принца таме; или од људских слабости и зле природе. Бог су сво добро и слобода од зла; само добро може доћи од Бога.

Сократ: И ко је па сад тај ђаво? Сигурно он мора да је бог када је у стању да велику несрећу сручи на људски род! Шта више, управо си ми рекао да је само један Бог.Такоде си ми рекао да све то баш потиче од Бога; и сада ми кажеш да само добро долази од Бога и да сва зла долазе од неког званог Ђаво. То ми се чини да је противуречност. Бојим се да је твоја религија много замршена за ову стару главу да би је разумела. Шта више, ја ћу бити енергичан студент и снажно покушати да разумем ако ми само помогнеш. Молим те, објасни ми ко је или шта је тај ђаво и како то да све ствари могу да долазе од Бога и да опет не долазе од Бога?

Исус: Ђаво је пали анђео који је славољубив. Он се побунио против Бога и желео да уништи сва његова дела.

Сократ: Шта је, за име Зевса, један анђео?

Исус: Један анђео је један анђео.

Сократ: Наравно, то је као истоветност. Сократ је Сократ. Али, видим то ми не значи ништа, неискусан као што сам ја у твојој религији. Иако је то тачно да тачније не може бити, не односи се на било шта што ја могу разумети са нечим мени познатим.

Исус: Анђео је анђео.

Сократ: Молим те, опрости ми за глупу неукост. Разуми да ја немам важност као ти. Никад нисам видео анђела или чуо за неког. Речено ми је да си имао многе чудне визије када си 40 дана тумарао пустињом и када ниси јео. Молим те, реци како изгледају ти анђели?

Исус: Они имају крила.

Сократ: Као и комарци. Можеш ли бити мало више одређенији?

Исус: Они личе на људе само што имају крила.

Сократ: Шта још? Они могу да лете, претпостављам.

Исус: Да, зато и служе крила.

Сократ: Наравно. Требало је да знам. Рекао си да личе на људе. Како се они разликују од људи?

Исус: Они су много бољи од људи, и они никада не умиру.

Сократ: Колико бољи од људи?

Исус: Више су умешнији и много су моћнији.Много, много, моћнији.

Сократ: Они су надљуди онда.

Исус: Да, апсолутно!

Сократ: Онда су они надљуди и они су бесмртни. Ми у Атини можемо звати таква бића боговима.

Исус: Не! Бог је много моћнији од њих.

Сократ: Па и Зевс је много моћнији од свих осталих Олимпијских богова, али други су и даље дефинисани као, и називају се Боговима. Како би могао да објасниш термин Бог?

Исус: Бог је творац свега. Он је свемогућ, свезнајући, свемудри и садржи правду, милост, сажаљивост, добро и мир.

Сократ: Ти квалитети, међутим, нису потребно сагласни. Немогуће је за особу да буде праведна, мирољубива и милосрдна, све на једном примеру или ситуацији. Ако особа или неки народ заслуже казну по закону правде, ти је мораш казнити или водити рат са њим, али то би онда било кршење закона о миру и милости. Ни једно биће не може имати све те квалитете зато што су један другом противуречни; не могу опстати у истој особи у исто време. То је као кад би човека ставили на левој и десној страни истог угла у исто време, да још остане цео и целовит.

Исус: Чудни су путеви Божји.

Сократ: Чини ми се да имаш много богова као ми у Атини, само их не зовеш тако.

Исус: Не! Бог је свемоћан.

Сократ: Онда једина разлика је у степену снаге?

Исус: Не Бог је бољи и много умешнији од њих. Грех је немогућ за њега.

Сократ: А шта је то грех?

Исус: То је један чин непокоравања богу.

Сократ: Из овога видим да Бог не може да погреши, зато што не може да не послуша себе. Али пошто је грех за њега немогућ, за њега није већи успех да буде безгрешан него што је за камен успех да се не помери. То једва да је ствар дефиниције. Шта раде, ти анђели?

Исус: Они завршавају задатке за Бога.

Сократ: Зашто ако је Бог свемоћан, да ли му требају други да извршавају задатке за њега?

Исус: Свиђа му се тако.

Сократ: Они су његови робови, онда?

Исус: Не, они га добровољно служе.

Сократ: Шта се дешава ако не желе добровољно да га служе?

Исус: Било је неколико анђела предвођена Сатаном, ђаволом, који се побунио против Бога и они су избачени из раја, на вечне муке и казну.

Сократ: Шта је то рај?

Исус: То је предивно место високо на небу. Улице су покривене златом. Све је мирно и прелепо тамо. Бог тамо живи и сви који верују у бога одлазе тамо када умру. Човек има вечан живот тамо и дата су му крила и клања се Богу и свирају харфе у вечном блаженству и срећи заувек. То је сврха и циљ свих људских живота, да оду у рај када умру.

Сократ: Та мишљења личе на приказ који сам чуо дат од оних који су јели лотосов цвет. Ако је то била сврха живота, могли би просто да будемо опијени вином или дрогама и осећамо се тако сво време, као просјаци и пијанци које видимо на другој страни града?

Исус: Библија каже да не смеш да пијеш вино или јака пића.

Сократ: Ако је то једина сврха човечјег живота, да оде у рај, зашто се једноставно не убије и оде тамо?

Исус: Не смеш се убити.

Сократ: Ако Бог жели да човек оде у рај, зашто је уопште човека прво сместио на земљу? Зашто просто није од почетка сместио човека у рај? Тешко ми је да поверујем да човек са свим његовим способностима, жељама и сложеностима био створен просто да седи и клања се и улагује и моли се. Свакако нема, нити је икада било, људског тлачитеља тако уображеног и поносног да он жели од својих поданика просто да му се клањају и понизно улагују и да су му ропски понизни од свитања до сумрака, а камоли за сва времена. Свакако могу да разумем зашто је Сатана желео да се побуни против тако статичног велокобројчаног, окрутног и досадног друштва. Судећи по ономе што си ми до сада рекао, ја бих се морао удружити са Сатаном у побуни, јер иако себе сматрам скромним човеком, колико је то могуће, не могу по цели дан да се клањам и будем понизан и певати величање бићу које ми прети казном и вечитом муком ако то не урадим.

Исус: Господ тај Бог је љубоморан Бог, и ти не смеш да имаш друге богове осим њега.

Сократ: Зашто се Сатана побунио? Да ли је знао да је Бог био тако моћан како си ми га описао и да ће бити несумљиво поражен?

Исус: Сатана се побунио зато што је био поносан и што је желео да он господари рајем. Он је делимично знао за Божије велике моћи (да су биле веће од његове сопствене), али желео је моћ тако јако да је био спреман на све.

Сократ: Сатана је онда био свакако веома храбар; да се бори против непријатеља кога није могао победити.

Исус: Он је био грешан зато што се није покорио вољи Господовој.

Сократ: Чини ми се да је једина разлика између Сатане и Бога у степену снаге.

Исус: Бог је савршен; Он је свемоћан, свезнајући, и безгрешан.

Сократ: Наравно, према дефиницији он је безгрешан зато што не може да буде непослушан себи. Једина права разлика између њих је степен моћи. Према томе Сатана није погрешио или није грешан за побуну против Бога, једино је погрешио што је изгубио побуну. Јер, да је он победио, онда би Бог био грешник: Бог би онда био послушан Сатани, који би постао од Бога и осталих анђела, зато што он није могао да погреши против себе самоог. То је непокоравање себи самом, и могао је потврдити себи сву своју моћ. Да је Сатана победио, он би постао Бог, по твојој дефиницији и зато што би био свемоћан и безгрешан. Ко зна да се то и није десило? Према твом опису Бога почињем да сумњам, у том погледу, да се то догодило.

Исус: Бог је много више него гола моћ и праведност, немање греха: он је бескрајна правда, милосрђе, мир и сажаљење и свеопростиви. Сатана је злобан, себичан, разоран и зао.

Сократ: Шта се догодило Сатани након избацивања из раја?

Исус: Он је бачен у пакао од стране Бога где је злостављан и мучен за сва времена.

Сократ: Шта је то пакао и зашто је Сатана остао тамо ако је то тако болно и непријатно?

Исус: Бог га је затворио у пакао и није му било дозвољено да оде. Бог је направио пакао као место за кажњавање Сатане и свих људи који не верују у Бога. То је једно вечно горуће подземље мучења, агоније и муке; сви грешни људи који нису молили Бога за опроштај и нису имали вере у њега, иду тамо за сва времена да буду мучени од стране ђавола.

Сократ: Ако је Бог праведан или милосрдан, како може то да ради једном непријатељу који се борио са њим у битци. Зашто Бог није просто опростио Сатани после победе као што људи често раде поробљеним нацијама, пошто их победе? Човечанство би изгледа било много милосрдније од Бога; они не третирају побеђене тако страшним мукама, ни целог живота, а камоли за целу вечност. Зашто Бог не покаже квалитете које си описао, као што су његова правда, милост, сажаљење и опраштање према Сатани? Несумљиво Божја ратоборна природа је у контрасту са твојом дефиницијом термина Бога као мирољубивог, милосрдног и свепраштајућег бића.

Исус: Чудни су путеви Божји, његова чуда се испуњавају.

Сократ: Ако је Сатана затворен у паклу, како он може да доноси куге, тлачи човечанство и зашто је Бог дозволио то ако је свемоћан и сведобар. Зашто га није уништио? И овако почињем да се чудим овој тачци, да ли би супротан начин владања можда био бољи?

Исус: Бог је дозволио Сатани да буде слободан и спроводи мучење и тортуру над човечанством са наредбом да казни човека за његову грешку у рајском врту.

Сократ: Шта је то рајски врт?

Исус: Када је Бог створио првог човека и жену, Адама и Еву, ставио их је у рајски врт. Када су били створени били су невини и безгрешни. То је какве их је Бог направио. Рајски врт је био предивни рај, снабдевен са свим што су Адам и Ева требали да имају. Они нису морали да раде, већ просто само да беру воће са грана бујних дрвећа. Они су били невини и без несреће, као деца и нису знали ништа о чулној љубави. Имали су једно друго за за друштво и обожавали су и милили се Богу који их је повремено посећивао.

Сократ: Зашто је Бог створио човечанство?

Исус: Био је усамљен.

Сократ: Зашто није напросто направио додатне анђеле који би били више једнаки њему, него та много нижа форма живота, човек? Може ли бити да је желео понизне слуге како би могао да гледа доле на оне који би га се плашили, дубоко га поштовали и клањали му се?

Исус: Будући да је он наш творац, ми му дугујемо поштовање, наклоност и покорност.

Сократ: Да ли је дете криминалца предодређено да буде послушно свом оцу, или да има право и обавезу да суди само за себе између правог и погрешног? Какав грех, какве је то непослушности човек починио у рајском врту?

Исус: У средишту рајског врта, Бог је засадио дрво знања и рекао Адаму и Еви да не једу воће са тог дрвета. Сатана је дошао у врт, прерушивши се у змију и рекао Еви да ће добити велико знање, ако поједе воћку. Сатана је рекао да им је Бог казао да не једу воће, плашећи се да ако то ураде онда ће постати велики као што је он. Ева је наговорила Адама да поједе јабуку. Пошто су појели, они су научили о сексуалној љубави. То је био прави грех.

Сократ: Да ли је знање зло, да ли Бог жели да га сачува од нас? Зашто је Бог желео да нам ускрати добијање знања? Да ли је желео да нас држи као понизне робове пузећи под његовим стопама? Чини ми се да ми дугујамо Сатани захвалност и обожавање због његове помоћи. Сатана личи скоро као титан Прометеј, који је у непослушности према другим боговима донео човеку знање о ватри. За ту услугу човеку, Прометеј је као Сатана био изложен мучењу и тортури за сва времена. Несумњиво, људски живот би много мање вредео без љубави, ватре и знања.

Исус: Али Сатана је слагао Еву, зато што нисмо постали велики као Бог једући воће. Он нас је лагао просто зато што је желео да уништи Божије дело.

Сократ: Ако је Бог свемогућ, зашто је Сатани дозволио долазак у врт и завођење Еве? Ако Бог није желео да једу воће, зашто је заправо засадио дрво у врту? Ако Бог није желео да човек води љубав, зашто је човека опремио органима потребним за то? Ако Бог није желео да човек учини првобитни грех, зашто је дао човеку жељу за знањем, искуством, авантуром и пожудном љубављу?

Исус: Бог је засадио дрво у врту и допустио Сатани да доче тамо зато што је желео да тестира људски род?

Сократ: Малочас си рекао да је Бог свезнајући; онда он зна све што се дешава и пре него што се деси. Несумњиво, Бог је унапред знао како би се човек понашао у свакој ситуацији.

Исус: Бог је дао човеку слободну вољу. То је управо могућност за човека да буде честит и служи Бога, као што човек може да буде грешан и да не слуша реч Божију.

Сократ: Да ли је знао да ће човек згрешити?

Исус: Знао је да ће човек згрешити, али је дозволио човеку слободну вољу да би сам одабрао.

Сократ: Да ли је Бог могао направити човека да не може да згреши? Да ли је Бог могао направити човека да не може згрешити у тој нарочитој ситуацији?

Исус: Да, будући да је Бог најмоћнији он је могао то да уради али није желео да људи буду праве лутке, желео је да људи имају слободну вољу.

Сократ: Да ли је Бог могао створити човека са две главе или три ноге или на неки други начин ако је то желео?

Исус: Бог је могао направити човека на сваки начин како је желео.

Сократ: Да ли је Бог направио човека на начин како је то намеравао? Да ли је намеравао да човек има једну главу, две ноге и да изгледа тачно онако како и данас изгледа?

Исус: Наравно; Бог је савршен и свемоћан; није могао направити грешку.

Сократ: Онда Бог није направио грешку, али је направио човека тачно онако како је намеравао у сваком случају.

Исус: Да.

Сократ: Онда смо Ти и Ја направљени тачно онако како је Бог намеравао да будемо? И Адам и Ева су направљени тачно онако како је Бог намеравао да изгледају?

Исус: Да, то је оно што сам рекао.

Сократ: Да ли је све што је део човека долази од Бога?

Исус: Да. Бог је господар и контролор свега.

Сократ: Да ли је давола нека друга сила створила, неки део човека?

Исус: Не. Бог је једини творац свега.

Сократ: Онда, ако је Бог креирао човекове очи, ноге и мисли, он је такодер створио људске жеље; све његове жеље, чак и његову жељу за знањем и сексом. Зашто је човек згрешио?

Исус: Он је згрешио ради његове слабости и зле природе.

Сократ: Да ли је људска природа део човека, као што су руке и стопала део човека?

Исус: Да. Човекова природа је део човека.

Сократ: Ко је створио човека?

Исус: Бог.

Сократ: Ко је створио човекове руке и стопала?

Исус: Бог.

Сократ: Ко је дао човеку две руке и два стопала и створио их тачно онако како изгледају данас, као што су то били и у време Адама и Еве?

Исус: Бог.

Сократ: Ко је створио човекову нарав?

Исус: Бог.

Сократ: Ко је дао човеку његову злу нарав и слабости? Бог је дао, зато што је то део човека и то долази од Бога и од Бога самога.

Исус: Бог је дао човеку слободну вољу.

Сократ: Ко је намеравао да човек има две руке, ђаво?

Исус: Не. Бог је намеравао да човек има две руке.

Сократ: Ко је намеравао да човек има слабости и злу природу, ђаво? Не, Бог је намеравао да човек има слабости и злу природу. Ако је човечанство грешно или зло или слабо, то је зато што је Бог ставио грех или слабости тамо и намеравао да тамо буду. Допусти ми да ти испричам другу причу. Да ли си икада видео да птице убијају рибу у мору? Ко је наметнуо да птица хвата и убија те летеће рибе? Кога проклињати, човека, када се сам судија оптижује?

Исус: Човек има слободну вољу. Бог га није натерао да згреши. Он му је само толико дао могућност да буде честит и грешан. Човек не би био вредан Богу, да га је он направио само као лутку која не може ништа да ради осим добра. Он је желео да човеку пружи прилику да буде добар или зао, према његовој сопственој вредности и избору.

Сократ: То је апсурд, да Бог казни човека после његовог стварања. То је као да Хомер напише оду о свињи и онда цепа странице и баца их у ватру, зато што не воли квалитете те животиње. Или да најбољи скулптор направи перфектну статуу свиње и онда је шиба за сву вечност, зато што не воли црте те животиње.

Исус: Бог није створио човека са злом природом да буде предодређен да мора грешити.

Сократ: Онда ко је?

Исус: Бог је створио човека да буде невин и природно добар. Бог је ставио човека у Рај, башту Еденску. Он је дао човеку слободну вољу и дозволио Сатани да уђе у рајски врт да тестира човечанство. Бог није предодредио да ће човек згрешити.

Сократ: Али Бог је створио све што је у овој комбинацији, ситуацији или окружењу. Он је тачно знао како ће сваки делић реаговати са преосталим елементима у свакој прилици; зато што је он би свезнајући. Он је научио да сваки елемент буде тачно као што јесте, пошто је био свемоћан и није могао направити грешке. То је као да научник или доктор комбинује неколико састојака у лек, који иако су безопасни по себи, када се комбинују постају смртоносни отров; и онда пошто га је дао пацијенту скида сваку одговорност са себе за његову смрт. Управо на тај начин, Бог комбинује многе ствари: невиног човека, дрво знања, прелепи врт и анђела.

Исус: Сви су грешили и нису се домогли славе Божије.

Сократ: Мени се чини да је твој Господ Бог просто направио човека да гледа његову патњу.Тај Сатанин посао, рајски врт и слободна воља просто је фасада. Бог је очигледно желео изговор да кажњава, прогања, мучи и тлачи човечанство. Ако је као свемоћно свезнајуће биће, које је све направило и дозволило његовим креацијама да реагују у сваком слиучају, он их је заправо наменио да чине на тај начин и он је једино одговоран за последице.

Исус: Упозоравам те, Бог није за подсмевање. Немој да говориш на тај начин или ћеш бити бачен у ватрену пећ где ћеш шкргутати зубима, заувек у мукама и мучењу.

Сократ: Мислио сам да су наши богови са Олимпа јогунасти и неразумни, али они личе на права невинашца милосрђа и стрпљења у поређењу са тим твојим Богом који те мучи за сва времена због оног што радиш за шта те приморава да радиш, јер је тако направио тебе и твоју околину.

Исус: Ох, хвала Господу зато што је добар ; за његову милост која траје на вјек и вјекове.

Сократ: Зашто, ако је Бог мира и милосрђа мучи људски род и дозвољава, чак охрабрује и захтева, крвопролиће на земљи; и дозвољава, чак тражи од Сатане да доводи у искушење и мучи људски род; откад си рекао да се ништа не дешава за шта он не зна да ће се десити, или ће се тек десити? Једино свемоћно биће које зна све и све је направило, одредило све зато што зна начин на који ће његове креације реаговати.

Исус: Бог је дао човеку слободну вољу зато што није хтео да буде само лутка. Бог није желео да човек згреши. Бог је био веома разочаран када је човек згрешио.

Сократ: Није могуће да Бог буде разочаран зато је знао човекову природу и све остало што је створио. Пошто је свемоћан, он је намеравао да човек згреши. Заиста је натерао човека да згреши правећи човека са извесним страстима и слабостима.

Исус: То што кажеш је хуљење на Бога. Бог је направио свет и све биљке и животиње за задовољство човека. Погледај прелепи свет око себе. Можеш ли да кажеш такве ствари о Богу после свега што ти је дао?

Сократ: Ја несумљиво не могу да верујем томе. Како може Бог, који је био тако покварен, садиста и гнусан да створи свет са тако много лепоте? Шта више човек и са толико зла, колико се чини да има у њему, ипак у другим приликама показује невероватну снагу, самопожртвовање и оданост, и степене противречних квалитета, милости и правде.Твој Господ нема ни једне од тих квалитета. Свакако, никада није било човека, ма колико подао био, који може да уради другоме човеку оно за шта ти тврдиш да Бог ради онима који га не поштују: мучи их за целу вечност. Било који човек, без обзира колико био лош, и да је био осакаћен, мучен или убијен као Пријам чији је цео род био убијен или Агамемнон, кога су убили његова жена и њен љубавник би евентуално омекшао после година или векова мучења његових непријатеља.

Исус: Ја сам пут, истина и светло. Нико не долази Оцу осим преко мене.Веруј у мене и имаћеш вечан живот у рају, одрекни се мене и онда пати у вечним мукама пакла.

Сократ: Ако прихватим твој систем, ја ћу држати страну Сатани против твог Бога; чак и знајући да ћу бити мрцварен и мучен заувек. Неправда и поквареност твог Бога је тако страшна. Чуо сам страшне гласине о људском жртвовању од дивљака на далеким обалама; али свакако чак ни они нису размишљали о мучењу њихових жртава, за сву вечност. Чуо сам застрашујуће приче о монструмима, киклопима, горгонима и медузама, али ти монструми су питоми и мирни, као јагањци, у поређењу са тим описима у твојој књизи Откровљења. И ти ми причаш о Господбожијој мирољубовости и свеопраштајућој природи.

Исус: Сви смо ми деца Божија. Бог је наш отац и не жели да ми грешимо, али нас кажњава када то урадимо. Он је праведан и милосрдан и само нас шаље, његову децу, у Пакао, проклетство и вечне муке кад је то наша лична грешка. Када смо грешни и пожудни после секса, као Адам и Ева, он нема избора него да нас казни, мучећи нас у вечној ватри заувек.

Сократ: Кажеш да смо сви Божија деца. Он је прави монструм јер прогања своју децу зато што имају очи, ноге и жеље које им је Он дао. Нека се више не верује овом превртљивом зликовцу, који нас збуњује двослимицама, и држи обећану реч, али нам уништава наду. Не видим сврху, ни разлог, ни истину, ни милост ни правду; ништа осим несталне голе силе. Стварно, људска бића, са свим њиховим прохтевима, себичностима и слабостима изгледа да нису више од ових квалитета него твој Бог. Твој Бог је демонски, садистички и психопатски зао дух.

Исус: Ми смо просто само људи и не можемо разумети бескрајне мистерије о Богу. Наша је дужност да будемо искрени и да верујемо и да га следимо. Није наше да се питамо зашто, него да радимо и умремо.

Сократ: Није разлог, зашто? Али зашто су нам дати умови? Како да одредимо како да живимо и шта је сврха живота? Шта ми радимо дискутујући управо сад? Зашто си проповедао људима цео свој живот? Зашто си ризиковао цео свој живот не покоравајући се наредби Римљана?

Исус: Вером ћемо се спасити, да не би сваки човек постао хвалисав.

Сократ: Вера. Шта подразумеваш под тим вера?

Исус: Ми морамо веровати без тражења доказа. Не смемо бити неверни Томе. Ако верујемо у Бога биће нам враћено за сва наша искушења и муке, хиљадуструко када додемо у рај.

Сократ: Кажеш да морамо веровати шта год да нам је речено, без испитивања или истраживања. Требамо бити лаковерни? Ако то прихватим, ја онда требам давати свој новац сваком човеку на улици који ми обећа да ће ми вратити хиљадуструко. Ја бих био будала да тако урадим и као што ти кажеш. И ево тебе, не тражи ми да дајем више новца, већ да посветим цео свој живот једном подухвату, једном циљу, једној сврси, а да никад не разматрам вредност подухвата. Лопови траже моје паре претећи мом животу. Ти тражиш мој живот претећи ми мучењима и обећавајући ми рај. Ја нисам покоран и лаковерана будала да будем вођен куд год ми је речено празним обећањима и претњама.

Исус: Кротки ће наследити Земљу.

Сократ: Кротки су поклани и направљени робовима као жене и деца побеђених народа.

Исус: Не смеш сумњати у Бога.

Сократ: Никад нисам срео тог господина и према томе не могу да сумњам у њега. Ја питам тебе који тврдиш да га заступаш, да одредиш шта или не то заиста чиниш.

Исус: Ми морамо веровати Библији, Светом писму, у реч Божију; са вером без очекивања да можеш разумети без тражења доказа.

Сократ: Немогуће је за човека да не бира. Ти си свестан да постоји неколико религија на свету? Ако верујемо вером, ми ћемо их прихватити све; ипак све су оне различите и то би било немогуће. То би било као веровати да је земља била округла и равна у исто време. Свакако ти не практикујеш то што проповедаш; тада би веровао да су јеврејска религија и Стари завет били у праву и ти не би покренуо ову нову јеретичку религију као своју. Или јуче, када су те атински свештеници опоменули на улици да престанеш проповедање своје јереси; ти ћеш поверовати у грчку религију Олимписких Богова зато што је то била прва и ти ћеш веровати вером зато што су ти рекли да је то истина.

Исус: Вером смо спашени да не би било који човек постао разметљив.

Сократ: Допусти да ти дам специфичан пример. Претпостави да ми је пророчица из Делфа рекла да је извесна особа била крива силујући и убивши ми жену и да ја треба да га убијем или ће он мене убити; плашећи се да ћу ја открити његов злочин и да ћу га убити; и ти ми кажеш не убиј. Кажеш ми да морам да верујем вером шта год ми је речено. Пратећи твоју заповест, морам да убијем човека зато што је таква моја судбина по пророчанству из Делфа. Према томе, не могу да верујем у оба, пророчицу из Делфа и Господа Бога. Дакле, немогуће ми је да верујем у било шта само вером. Постоји један интелектуални избор да смо ти и ја и сви људи направљени, добровољно или не, према ономе у шта верујемо. Шта ћеш радије да урадиш: направити избор мислећи, дискутујући и разматрајући, и разматрајући све аспекте проблема или слепо се одрећи тога да је сваки избор неопходан? Тај избор је најважнији у човековом животу зато што је то одговор на питање шта је сврха живота, одређујући цео правац људског живота. Ако човек управља сваки свој покрет његовом религијом, као што ти заступаш, онда свакако, мора ставити велику количину мисли унутар свог избора религије. Дозволи да ти испричам причу: ако идеш из једног у други град, на некој дужности која обухвата цео твој живот, зар не би било паметно размотрити све путеве, било да су неки од њих препуни разбојника, било да има ближег или сигурнијег града да одеш, или збиља, било да уопште нема града?

Исус: Ако ти искрено пожелиш да сазнаш истину о Богу, стварању и сврси живота, ту је веома прост начин да откријеш истину. Све што треба да урадиш је да питаш Бога да уђе у твоје срце. Ако искрено пожелиш да сазнаш истину о Богу, Свети дух ће доћи у твоје биће и ти ћеш постати једно са Богом. У том тренутку, добићеш небеско знање и мир; и када умреш, ти ћеш отићи у рај и живећеш заувек у срећи задовољству.

Сократ: Жудим да сазнам истину. Шта то тачно треба да урадим и кажем, да повећам то знање и мудрост? Како да му се обратим?

Исус: Кажи: Господе, дођи у моје срце и дај ми мудрост да разумем истину.

Сократ: Ти кажеш да ћу простим понављањем тога добити знање о сврси живота.

Исус: Да. Господ каже: Тражи и научићеш. Питај и биће ти одговорено. Куцај и биће ти отворено. Бог је обећао да ће дати и показати истину, сваком ко пита.

Сократ: Господе, уђи у моје срце и дај ми мудрост да разумем истину.

Исус: Ето, видиш, сада захвали Богу зато што ти је дао вечни живот.

Сократ: Ништа се није догодило. Знам о сврси живота ништа више него што сам знао пре тога.

Исус: Онда ти ниси искрен. Ти ниси стварно пожелео да Бог уђе у твоје срце и покаже ти истину. Ниси имао вере да ће доћи у твоје срце.

Сократ: Уистину, пожелео сам да сазнам истину. Посветио сам цео свој живот проучавајући филозофију и разум. Више од живота самог пожелео сам да научим сврху живота. То је један одговор који сам тражио од када сам први пут угледао Сунце. Сем ако га не нађем, ја ћу га још увек тражити до своје смрти. Можда ме није чуо, да га питам поново, гласније?

Исус: Доживео си неуспех да нађеш одговор зато што ниси имао вере. Ако неко има зрнце вере он може померати планине и све што пожели то ће му се и догодити.

Сократ: То је немогуће. Да ли су неки од људи који те следе данас икада имали рођаке или пријатеље који су болесни и који умиру? Свакако да их имају; и свакако ако су добри хришћански народ они су пожелели да рођаци или пријатељи не буду болесни или да не умру, него да буду здравији и срећни поново. Свакако, нико неће бити глуп да каже да му никад није умро пријатељ. Свакако нико неће бити тако безосећајан да каже да никада није пожелео да му пријатељ живи. Према томе, из тога следи да ниједан хришћанин у свим вековима икада није имао вере у Бога; или да је Бог лагао.

Исус: Господ даје и Господ узима, нека је благословено име Господово.

Сократ: Испричаћу ти причу да докажем да никада није било хришћана или Јевреја који је имао веру; и да докажем да је Бог слагао када је обећао да ће ући у човеково срце и да ће га научити сврси живота. Прво, да ли је Пакао гори него Исус?

Исус: Да, свакако.

Сократ: И зар ниси рекао сви људи су грешници и да су остали без славе Божје?

Исус: Да.

Сократ: Сви Хришћани или Јевреји, који имају вере, верују да ће отићи у пакао ако згреше. Допусти да ти представим ту причу. Сваки Хришћанин је као човек који стоји на врху литице: он зна ако учини грех он ће пасти у своју смрт, или још горе, у вечне муке. Ти си рекао да је Пакао гори него било која земљаска несрећа. Неме везе колико је тешка његова земаљска несрећа или његове жеље, нема човека који је био верни хришћанин, а који би починио грех, то јест, скок са литице у вечне муке. Рекао си да су сви људи, укључујући верне Хришћане и Јевреје, грешници. Следи да ниједан Хришћанин или Јевреј од почетка времена, није икада стварно веровао да ће отићи у Пакао. Зато што ако би веровали у то они не би згрешили, они не би скочили са литице ако верују да их Пакао и вечне муке очекују доле. Сви људи који скоче са литице, сви ти људи згреше. Према томе нико у свим овим вековима нико није стварно веровао у тебе. Следи да Бог није ушао у њихова срца, када су му то тражили; Бог није ушао у њихова срца ништа више него што је у моје пре неколико тренутка. Према томе, Бог нема права да их кажњава или да их пошаље у Пакао. Према томе твој Бог није Бог.

Исус: Погледај у свет око себе. Зар то не показује да Бог постоји? Види прелепу издашну природу која те чини јачим и здравијим, и обезбеђује те Сунцем и топлотом, и шумама и пољима за храну. Зар не би требало обожавати Бога за све што је учинио за тебе?

Сократ: Знам да је природа свеобдарна и свеиздашна, али чије зрно града је сломило моје прозоре?

Исус: Просто, зато што постоји неко зло на свету, не негира се добро: Ти мораш да захвалиш Богу за то. Бог мора постојати због тога, одакле је настао свет ако га он није створио?

Сократ: Не мора да значи да је баш твој Бог створио свет: постоје хиљаде других проповедника који тврде да је баш њихов Бог то урадио. Управо зато што немам одговор не значи да морам прихватити твој без испитивања. Могу управо логички негирати да ти верујеш да је Зевс створио свет. Чак, ако се сложим да је Бог створио свет, то је крај дефинисања квалитета Бога и ми не можемо логички наставити од тога до претпоставке да су друга гледишта твоје дефиниције Бога тачне.

Исус: Чекај, не одлази! Мораш спасити своју душу од вечног проклетства. Прихвати Бога у свом срцу. Нећу отићи док ми не кажеш „да“.

Сократ: Да. То су само празне мисли једног старца. Вероватно си у праву, кад те толико људи следи. Иако сам ја, један досадан старац, да резон и филозофију ставља изнад гласова већине.

Исус: Захвали Богу што ти је дао вечни живот.

– Сократ је већ отишао –

Назив оригинала: Socrates Meets Jesus 1997, Prometheus, USA